sećanja.
on je živeo i umro morbidno.osobenjački morbidno kako često pristaje samcima.
čovek podno svog sredovečja, bez stalnih i čvrstih prijateljstava, bez žene i dece i uobičajenih ambicija kako se nađe kod našeg prosečnog čoveka.zarana osedeo s pogrbljenim stavom kičme na svoj stvarni vek varljivo prima više no što je odživeo.jednako kao i upečatljivom vanjštinom tako i svojim držanjem u stalnim kontaktima odaje nešto kruto i osobenjačko a opet pametno i naočito.profesor fizike,jedan od onih retkih talenata koji svojom energijom i razmerama samo grubim sticajem okolnosti pripada našem vidokrugu.u mladosti lep,naročito lep da su devojke lakoverno padale na teško odoljiv šarm lepotana.
osobenjak uvek i svuda dobroćudno se raspamećivao kad pred očima ima nerešen problem .u takvim momentima primao bi ponešto neljudsko i hladno što je menjalo i izvitoperivalo ionako tmurno lice, mišići bi uzimali preteći izraz, usne bežale u ćudljivu igru tkiva i zuba,a oči dublje potanjale u očnim jamama.istodobno,ruke su tvorile čudovišne figure u prostoru nad glavom, načas se zaplitale u zakuštraveloj kosi a onda uzajamno potirale.čudan bes krataka daha bi osvajao čitavo telo a potom se nemušto gubio .zagušen dimom cigarete rasplamsavao bi guste kolobare pa bi s vremena na vreme živo podsećao na pokretnu dimnu zavesu bačenu iz nekog razloga da seni i davi sve u njegovoj blizini.ako biste ga i videli na ulici znali biste da u njegovom držanju ima nečeg strašivog i pometenog, čudovišnog i hitrog što više pristaje mladom čoveku negoli njegovim ostarelim šezdesetim.u miru i pokretu grč lica uvek tu,kao najličniji detalj i osnovno stanje njegove mimike a kad se celovito razvije poprima izraz ljute i istovremeno nemoćne zvijeri.čudan po celom liku , čudan po karakteru ipak je plenio po nečem dobrostivom i nežnom, reklo bi se dečački bezazlenom.
tako je živeo i toliko umeo profesor m.k.
by strikan.