Sozercanje (od korena zrenje; sozercati - sagledati) ili Kontemplacija (lat: od korena templum), prevod grčke reči teorija (gr: θεωρία - zrenje, viđenje, motrenje); koja znači duhovno sagledavanje odnosno opažanje uzvišene lepote u stvarima. Prema „Rječniku stranih riječi“ Bratoljuba Klaića, kontemplacija je „razmatranje, razmišljanje, duboko poniranje mislima u nešto, umovanje, misaonost koja nema potrebe za praktičnom realizacijom“.
![]()
Lepo je misliti, još lepše znati, a najlepše je sozercati. GETE
Za Platona i Aristotela teorija predstavlja intelektualnu spoznaju, nasuprot delovanju. Prema Platonu, putem sozercanja duša može steći znanje o božanskim idejama. U neoplatonističkoj filosofiji emanacijskim procesom iz Jednog proizlaze druge hipostaze. Sledstveno tome, put ka savršenstvu se zamišlja kao kretanje od složenosti ka prostoti, od podeljenosti ka jedinstvu. Plotin je tvrdio da je sozercanje Jedinoga moguće samo u tom slučaju kada čovek i sam postane jedan iz mnoštva. Plotin „umno sozercanje“ poistovećuje s viđenjem svetlosti koja se izliva od prapočetka.
U misticizmu kontemplacija je stanje u kome se ljudski um usredotočuje na duhovnu stvarnost, uranjajući u nju sve do zaborava svake druge stvarnosti. Za hrišćanske mislioce, osobito neoplatoničkog smera, kontemplacija je najviši stupanj ljudske duhovne delatnosti. U teologiji svetih otaca sozercanje znači molitveno usredsređivanje duše na nadumnim tajnama, kojima obiluje čovekova ličnost, kao i suština bogozdane tvari. Prema Isaku Sirinu, sozercanje je osećanje božanskih tajni, sakrivenih u stvarima i njihovim uzrocima. "Ko sozercanje uma sabira unutra u sebi, sozercava Gospoda unutra u srcu svom." Isak Sirin smatra da ljudska priroda postaje sposobna za istinsko sozercanje tek kada se praktikovanjem vrlina očisti od strasti.
![]()
* Sozercanje prirode
U srednjovekovnoj filozofiji se često suprotstavlja delatni, odnosno uobičajeni život i kontemplativni život filozofa (Vita Activa vs. Vita Contemplativa). Od novovekovnih filozofa Kant podrobnije definiše filozofski pojam kontemplacije.
Kontemplaciju poznaje i jevrejska kabala, islamski pokreti poput sufizma i derviša, a prisutna je i u hinduizmu (joga) i budizmu.
........................
* preuzeto, vishe manje.. s Wikipedije
Lepo je misliti, još lepše znati, a najlepše je sozercati. GETE
Za Platona i Aristotela teorija predstavlja intelektualnu spoznaju, nasuprot delovanju. Prema Platonu, putem sozercanja duša može steći znanje o božanskim idejama. U neoplatonističkoj filosofiji emanacijskim procesom iz Jednog proizlaze druge hipostaze. Sledstveno tome, put ka savršenstvu se zamišlja kao kretanje od složenosti ka prostoti, od podeljenosti ka jedinstvu. Plotin je tvrdio da je sozercanje Jedinoga moguće samo u tom slučaju kada čovek i sam postane jedan iz mnoštva. Plotin „umno sozercanje“ poistovećuje s viđenjem svetlosti koja se izliva od prapočetka.
U misticizmu kontemplacija je stanje u kome se ljudski um usredotočuje na duhovnu stvarnost, uranjajući u nju sve do zaborava svake druge stvarnosti. Za hrišćanske mislioce, osobito neoplatoničkog smera, kontemplacija je najviši stupanj ljudske duhovne delatnosti. U teologiji svetih otaca sozercanje znači molitveno usredsređivanje duše na nadumnim tajnama, kojima obiluje čovekova ličnost, kao i suština bogozdane tvari. Prema Isaku Sirinu, sozercanje je osećanje božanskih tajni, sakrivenih u stvarima i njihovim uzrocima. "Ko sozercanje uma sabira unutra u sebi, sozercava Gospoda unutra u srcu svom." Isak Sirin smatra da ljudska priroda postaje sposobna za istinsko sozercanje tek kada se praktikovanjem vrlina očisti od strasti.
* Sozercanje prirode
U srednjovekovnoj filozofiji se često suprotstavlja delatni, odnosno uobičajeni život i kontemplativni život filozofa (Vita Activa vs. Vita Contemplativa). Od novovekovnih filozofa Kant podrobnije definiše filozofski pojam kontemplacije.
Kontemplaciju poznaje i jevrejska kabala, islamski pokreti poput sufizma i derviša, a prisutna je i u hinduizmu (joga) i budizmu.
........................
* preuzeto, vishe manje.. s Wikipedije